Le Korbizije, savremeni grad za tri miliona stanovnika

Ako se osvrnemo na prvobitnu modernu, njen optimizam I ideju da se svet moze promeniti ljudskom intervencijom , kako da prenesemo te vrednosti I nacela na svremeno drustvo?

Platonova pecina

U pecini zive ljudi, kojima su od detinjstva noge I vratovi okovani, tako da ne mogu licem da se

okrenu prema ulzau u pecinu, odakle dopire Sunceva svetlost, vec gledaju samo unutrasnji zid pecine. Blizu ulaza u pecinu nalazi se na uzdignutom delu varta. Izmedju vatre I okovanih ljudi je uzdignuta staza I mali zid ili zastor. Uzdignutom stazom prolaze ljudi I nose kipove I likove zivotinja I druge predmete I to tako da predmeti nesto nadvisuju ivicu malog zida. Zatvorenici vide samo senke ovih predmeta na zidu i svoje senke I cuju odjek glasova onih koji iza zida nose predmete. Vecina ljudi je slicna ovim stanovnicima pecine. Gleda samo senke predmeta nepravog, culnog sveta. Ponasa se u skladu sa svojim predrasudama I strastima I predrasudama I strastima sebi slicnih. TI ljudi uporno ostaju pri svom iskrivljenom mnjenju I cak nemaju zelju da prosvetle duse, izbave se iz tog zatvora. Pecina je, po Platonu, oblast culnog, vrata u njoj je simbol Sunca. Izvand pecine je oblast duhovnog, a Sunce u ovoj oblasti je simbol dobra. Put iz pecine na svetlost je put saznanja.

Savremeni grad za tri miliona stanovnika

Le Korbizije je verovao da je doslo vreme da se ostvari niz velikih dela koja ce zbrisati ostatak jedne mrtve ere I promovisati doba kolektivnog duha I gradjanskog ponosa. Tu ideju on prvi put predstavlja na jesenjem salonu arhitektura 1922. Sam naslov ovoga plana „Savremeni grad za tri miliona stanovnika“, naglasavao je cinjenicu da se ne radi o naucno-fantasticnom projektu, vec o gradu „za nase doba“. Osnovna ideja mu je bila da predstavi „idealni tip“ industrijskog gada I da stvori model po kome bi se projektovali gradovi za modeno drustvo. Svoj zadatak Korbizije je poistovetio sa modelom „platonove pecine“ I stvorio strog teorijski koncept, koji on vidi kao pokusaj spozaje Platonovog ``osuncanog sveta ( dobra)``. On drustvo vidi kao ``zarobljenike ``u pecini, razvojni put svog projekta kao put izbavljenja (duhovnog uzdizahja), a konacan projekat kao ``svetlost`` (paltonov ideal dobra). Po njegovom misljenju red izrazavaju ciste forme I snaga umnog sveta. Grad je projektovan tako da ima savrseno simetricnu ulicnu mrezu, gde neprikosnoveno vlaga prav ugao I ciste forme, sto omogucava nesmetani mir I duhovno uzdizanje.

diler-skofidio, blur

blur, kao bob, ili igre koje igramo

ovaj text je rezultat mog odsustva sa markovog i mojeg predavanja, a u vezi je onog što je marko mislio da treba da se kaže, onog što je rekao da bi ja rekla i onog što je trebalo da se kaže uopšte. i marko i ja smo prisutni u svakom aspektu našeg rada.

bob dilan
razvoju nekog sistema predhodi definisnje algoritma. koristeći algoritam i set ciljeva dolazi se do dizajniranog mehanizma. on sam jeste sistem jer ima kapacitet nadogradnje, dogradnje, proširenja, rušenja, zaplitanja, razdora...
kompleksnost nekog sistema, mehanizma ili algoritma se može prikazati njihovim razlaganjem na determinisane delove, gde se pod detrminisanošću ne pdrazumeva nešto što je čisto funkciski, ili čisto formalno, ili čisto strukturno. bob dilan jeste bob dilan, ali je tako bob dilan i pesnik i prorok i buntovnik i lažnjak, i zvezda elektrike i duh. kada bi trebalo da se predstave svi oni, nijedan deo, aspekt ili ličnost, ne bi mogli da stoje sami, odvojni od celine, od ostalih delova, aspekata ili ličnosti. svi oni se prožimaju, prepliću i guraju, stvarajući ono što jeste bob dilan. pošto ni jedan od delova ne može da stoji sam, nego samo kao deo celine sa svim svojim vezama, prepletima i odnosima u celini, postavlja se pitanje, da li mogu svi delovi da onda stoje, secirani, jedan pored drugog. ukoliko bi to bio slučaj, opasnost bi bila da se svi delovi uproste do mere da se neprepoznaje njihova početna pozicija. oni sami bi dobili jačinu celine iz koje dolaze i sami počeli da razvijaju svoj nivo kompleksnosti, čime bi se izgubila početna ideja o predstavljanju celine.
dakle, ako bi upoznao svakog ob boba dilana, ja neću znati bob dilana, već njegove delove, bez jasne predstave o odnosima među njima. kako bi se ovo sprečilo, potrebno je prikazati i delove i dizajnirani mehanizam, kao i algortam sistema koji je bob dilan.

blur

kad bi blur bio bob dilan, onda bi blur bio : yverdon-les-bains, art plage, glas box, ali i turizam, displej, ritual, ali i prevara, strah, trik, suspenzija, ali i “how rituals can offer either imprisonment or liberation”, “it is an exebition pavilion with nothing on display, except for our cultural depandancy on vision”, ali i antivizuelno i anti spektakl.
blur zgrada je bio privremeni izložbeni paviljon, za world fair u švajcarskoj. sajam je efikasan metod za promociju jer privlači veliku pažnju kako stručne, tako i šire javnosti. mesto je ekscesa i preterivanja svake vrste. uslov za sve paviljone su bili da budu na vodi- jezeru, i da na svoj način budu spektakl visoke definicije.
za arhitekte je fair prilika za isprobavanje teorija, bez polaganje računa, i naravno ekstaza u ekscesu.

informacija je skupa stvar, ali postaje sve brža i dostupnija. jedina stvar koja može da pruži ultimativno iskustvo danas je ono što ide live. kada ste očevidci nekog događaja vi postajete skoro učesnici, neko ko je kasnije sposoban da prenese “objektivno” ono što je doživeo.
live podrazumeva i medijaciju. njeno prisustvo i uticaj variraju od slučaja do slučaja. u televizijskom prenosu sportskog događaja piše live, komentator daje svoj sud i izveštava, povremeno se program prekida i pušta se propagandni program. cela stvar je zapravo vrlo dobro orkestrirana i kontrolisana u nekoj sobi gde veliki mozak odlučije koji deo onog što je live ide live.
posmatrač je osuđen da veruje da ono što gleda jeste posredovano objektivno, u krajnjoj liniji mora da veruje da ono što gleda stvarno jeste nešto što ide live.
ovakav odnos dovodi do inertnosti i velike lenjosti kod publike koju mrzi da večito sumnja u sadržaj koji joj je serviran kao objektivna sveža informacija.

pre ulaska u blur, posetilac popunjava upitnik na osnovu kog se formira profil koji je pohranjen u veliki računarski sistem koji kontroliše ceo blur. ovaj profil je sličan profile na on line mrežama za socijalizaciju. ovaj profil služi računarskoj mreži da napravi braincote, umesto raincote-kabanice, koja postaje vaša jedina veza sa sredinom u koju ulazite i koja preuzima ulogu posrednika između vas i onih koji se već nalaze i koji će doći u blur. braicote će tako ako se približite ljubavi svog života postati crvena i sugerisati i vama i vašoj ljubavi da je to baš prava stvar, posle čega verovatno sledi venčanje.

dakle ulaskom u blur- vodenu paru, ili oblak, vi se odričete svojih čula. vi ne možete videti gde idete, ne možete čuti šta se dešava oko vas, nemožete osetiti materijale koji vas okružuju. dakle posetioca svesno stavlja svoj život i svaki njegov aspekt u ruke nečeg što istinski ne poznaje, uz slepu veru da neće biti nasamaren. šta ako niste dobro popunili upitnik, ili padne sistem, pa završite u zagrljaju recimo, najboljeg druga ili drugarice. ili, šta ako bi ja i marko zamenili svoje kabanice. radikalno…

ulaskom u blur čovek postaje beba, neko ko je iz jedne sredine istrgnut i bačen u neku drugu, gde nije u stanju da kontroliše svoje postupke i gde mu nije jasno kako svet funckioniše.
stanje je skoro slično lock-in sindromu, gde je mozak živ, ali nema kontrolu nad telom. faca je ista i kad se oseća bol, i kad se oseća tuga i kad se oseća sreća. stanje je opisano kao biti zarobljen u starom ronilačkom odelu.
čovek koji pati od toga je osuđen na brigu i stalnu zavisnost svoje okoline. jedna velika beba. promenili su se odnosi, gubi se kontrola.
postoje slučajevi, kao onaj prikazan u filmu the diving bell and the butterfly, gde je zadržana funkcija otvaranja levog kapka. kapak postaje nešto čime se komunicira, dok se čoveku čitala abeceda on bi trepnuo na slovo koje mu treba, i tako slovo po slovo, reč po reč, knjiga.

http://www.youtube.com/watch?v=dSOaW3TUCew

u suprotnom bi bio pored svega osuđen na večito tumačenje svojih želja i misli, poput onog šta je pisac želeo da kaže, ili šta je arhitekta radio.
blur postaje low definition. ako bi se zgrade merile pixelima, blur bi loše prošao, ali arhitekte su to i htele, koristeći material sa mesta gde nastaje prostorna struktura.

blur nastaje stavranjem oblaka u prostornoj strukturi-transegriti, inspirisanu arhitektom bakminsterom fulerom. u vreme kad su diler skofidio bili deca ideje fulera su bile deo idličnih predstava budućnosti, nekih budućih utopija, velikih jedinstvenih sistema. diler i scofidio su deo generacije koja je stigla posle velike katastrofe rata, generacije u koju se gladalo kao nosioce budućih promena, kao one koji treba da realizuju propočanstva o jedinstvu. ta generacija je delom odgvorna za događaje maja 68.

ako je suditi po kritici bertolučija u sanjarima, i odnosima danas, nešto je krenulo po zlu. odgovor je bila fragmentacija, koju nije fer porediti sa destrukcijom, već sa nečim što je logičan tok. oblak u idejama bakminstera fulera, koje su high defition, ali se stvari ipak ne čine onakvim kakve u stvari jesu.

antnohy vilder nudi objašnjenje :” lacan offers us a way of thinking about this question, for it was he who taught us that in gazin at the screen, a split occurs between being and semblance. this split forms during what lacan calls the mirror stage: the febled moment when the six-months-old infant is held up by its mother in front of the mirror and recognizes an image that(unhappily) is not its mother but it self, scaled down in size, reversed and mute, a self as a picture, forever separated from the physical being that knows it self only through this image and will forever in vain try to join it self with this image, hence paranoia, neurosis, schizophrenia”.
šta je samnom i sa markom? šta se desilo sa nama kad smo bili mali i još nismo ni znali da ćemo upisati arhitekturu? gde se mi uklapamo? kako stvari stoje mi nismo videli odraz u ogledalu, već u ekranu televizora, dok je išao neki program za decu ili film sa meril strip, ili nekog rata, ili video igrice. dakle mi smo deca ultimatvinog vizulnog iskustva, nekog koje se nalazi u konstantnom vorpu, sa laserskim snovima. naš kraj će uslediti kada jednog sunčanog jutra na obalama jezera u švajcarskoj, mi, dressed to kill u našim braincotovima, najednom upadamo, ili smo bačeni, u oblak, gde sve fiksirane pozicije, fiksirani identiteti, postaju suspendovane, mutno. u ovom momentu ja i marko, postajemo slepi.

marko salapura
milica rosandić

frsf

Архитектони Казимира Маљевића

Le Corbusier, Unite d`habitation

Kad pokušavaju da prikažu delo Le Korbizijea i da donesu sud o njemu, svi kritičari se izgleda suočavaju sa jednim suštinskim problemom. U nedoumici su kakve kriterijume da primene – da li racionalističke ili poetičke, možda i jedne i druge.

U Le Korbizijeovom radu prepoznaje se odnos istoka i zapada. Samo značenje istoka i zapada može se protumačiti iz reči ISTOK, čiji je koren ISTI, i osnov je reči ISTINE. Značenje korena ISTI jeste da ono što važi za jednog važi za sve, i da ono što važi za sve važi za jednog. Istok je predstavljen krugom, a zapad se predstavlja upisanim mnogoulom. Uviđamo da se strane mnogougla nikada neće podudatrati sa odgovarajućim lukom, iako se posle određenog broja umnožavanja stranica mnogougla stvara iluzija o istovetnosti. Iz toga izvodimo zaključak da je stavrnost uzrok pometnje i obmane.

Elementi Marsejskog bloka, stanbenu jedinicu, ulicu, konstrukciju, materijalizaciju i forma mogu se objasnti kroz odnos istoka i zapada i njihovo značenje.
Ovi odnosi istoka i zapada prepoznaju se u prostornoj orijentaciji stanbenih jedinica. U čitanju preseka uočava se tumačenje budističke filozofije jin-janga.
Pravo značenje jin-janga ogleda se u sprotstavljanju i dopunjavanju muškog i ženskog elementa, toplog i hladnog, dana i noći, dobrog i zla.

Marsejski blok je projektovan nakon II svetskog rata, za ljude koji su ostali bez doma. Na njemu Le Korbizije primenjuje principe urbanističkog projektovnja i uvodi grad u objekat. „Ulice u vazduhu” prolaze kroz svaku treću etažu, a apartamni su projektovani tako da oponašaju kuću. Strukturom apartmana Le
Korbizije je pokušao da sačuva tradicionalnu porodicu i nagalasi ulogu domaćice.
Njegova ideja je bila humana, težio je da stvori svet koji savršeno funkcioniše, svet u skladu i ravnoteži. Pravi „Nojevu barku moderne”, izdižući objekat iznad tla, iznad trenutnog, pokušavajući da zaštit čoveka od same čovekove nehumanosti, ekstremno ispoljene u ratu.

To je rešio tako što je smestio veliki broj ljudi na jedena prostor i omogućivši im kvalitetan način života.
Vrši standardizaciju čoveka, dimenzioniše ga i pakuje u modul, ne bi li time svtorio univerzalan prostor, koji bi bio udoban svakome. Arhitektura je čovekov stalan okvir i podrška njegove egzistencije.

Problem se javlja u interpretaciji Le Korbizejeve ideje, gde buduće generacije koriste ovaj princip kao model u pravljenju nečega što odstupa od početnog koncepta. Takvo pogrešno tumačenje koncepta teži uniformisanosi čoveka i gubitku individualnosti, o čemu između ostalog govori film Ekvijalibrijum.

Le Korbizije stvara novu umetnost koja je jasna i čitljiva, čiji su osnovni elementi tehnički. Preobrazio je armirani beton iz jednog tehničkog, pomoćnog sredstva u faktor estetske vrednosti. Napravio je formu pogodnu za primenu serijske proizvodnje, objedinivši elemente konstrukcije u jednu estetsku celinu.
Nepravilna forma ventilacije objekta, ukazuje na težnju mnogougla da postane krug.

U Marsejkom bloku vidi se prisutvo istoka u zapadnom sistemu vrednosti. Uspešno je realizovana njegova ideja, definisan je prostor koji služi čoveku, i u koji čovek želi da se vrati.

SANAA - Muzej savremene umetnosti za 21.vek

Oblik: krug (112.5m)
20. vek se pretvara da je 21.

Bezobrazna
Prepotentna
Samo(za)dovoljna

Bekstvo iz rogljaste rešetke u savršenstvo kruga
Odsustvo: lice, naličje, napred, nazad
Penetrirana kružnica, dostupnost sa svih strana, mnogostruki ulazi
Fasadi dopušteno da ne postoji
Banalizovana transparencija
Veštačka nasilna programska sinteza

Nož: zato što je japanski fetiš
Stiropor: zato što je nerazgradljiv 
Svi idemo kući: zato što su njegove rogljaste komponente samo(za)dovoljne već u svojim nazivima
Samozadovoljavanje: zato što je muzej za 21.vek samo(za)dovoljan već u svom nazivu

Oštro presecanje punog kruga
Razgraničavanje komunikacijama po X i Y osi
Metamorfoza pojedinačnih prostora u samostalne delove
Svesno dostignuta nedovoljnost da bi prerasla u celinu
Prožimanje unutrašnjeg i spoljnjeg unutar objekta
Krug zaključava okruženje unutra, a unutrašnjost tera napolje
Susticanje tih dvojnosti

Le Corbusier, kapela u Ronchamp-u, svetlost

Glavni element koji je uzet kao polazna osnova analize kapele u Ronšanu je svetlost.
Za Le Korbizjea svetlost predstavlja ključ stvaranja. Ono je osnovni element njegove arhitekture. Njegovo svetlo leči i pruža utehu i mir, izaziva spokoj duše i tela.

Svetlost

Sredinom XX veka veštačko osvetljenje je cenjeno do te mere da se smatralo da prirodna svetlost uopšte nije neophodna. Ovo je period kada se u arhitekturi objekata projektuju prostorije ogromnih površina koje se oslanjaju na električno osvetljenje.

Ubrzo posle ovog saznanja počeli su da izlaze na videlo nedostaci veštačkog osvetljenja, odnosno negativne posledice dužeg boravka u takvoj sredini, pa je neophodnost prirodne svetlosti postala značajna. Materijali koji se ne prepoznaju mogu da izazovu nelagodnost i nesigurnost u prostoru, što onda boravak čini neprijatnim. Potrebe za osvetljenjem se ne svode samo na zahteve vizuelnih potreba za orjentacijom i razumevanjem oblika u prostoru, već određeni kvalitet osvetljenja utiče i na mnoge druge ljudske potrebe, biološke, fizičke, psihološke. Ono što je najvažnije za osobe koje dugo borave u istom prostoru je pšihološka i biološka prednost prirodne svetlostil.

Biološki uticaj svetlosti na ljudski organizam

Kako se čovečanstvo sve više bavi aktivnostima koje su vezane za zatvorene prostore i mesto gde rade, i kako nas zgrade sve više „štite“ od dnevnog svetla, pojavljuje se sve više i više pitanja vezana za lišavanje ljudi dnevnog svetla i uticaja koji to ima na zdravlje.

Dnevno svetlo na prirodan način kontroliše bakterije i viruse. U bolnicama, bolesti koje se stiču pri bolničkom lečenju kao što je zaraza stafilokokama koje su otporne na lekove, postaje jedan od glavnih uzroka smrti. Ona odeljenja u bolnici koja imaju veći deo dnevnog svetla imaju i manji broj bakterija i zdravstvenih problema izazvanih istim.
Sunčeva svetlost je neophodan element za normalno funkcionisanje ljudskog organizma. Ljudsko biće dobija 90% svojih potreba za vitaminom D od sunčeve svetlosti. Život koji se više koncentriše na aktivnosti vezane za zatvorene prostore manje izlaže ljude svetlosti, što se odražava manjkom D vitamina, a samim tim i slabljenjem imunog sistema.

Psihološki uticaj svetlosti na ljudski organizam

Emocije su odgovor na psihološko stanje čoveka koje se menja u zavisnosti od spoljnih uticaja.
Svetlost je, svakako, jedan od uticaja koji može izazvati promene raspoloženja. Intezizet tih promena može biti drastičan u koliko se osoba nalazi u prostoru čiji je to cilj.

Ponekad je psihološki uticaj svetlosti veoma moćan, kao kod katedrala, kod kojih svetlost prolaskom kroz bojeno staklo dobija ljubičasti ton i time izaziva osećaj mira koji je sličan osećaju koji se ima pri zalasku sunca. Prolaskom kroz bojeno staklo svetlost postaje difuzna, a njena sjajnost i blještavost se smanjuje.

Važanu karakteristiku svetlosti predstavlja boja koja različito utiče na ljudska čula.
Boja svetlosti i psihološko stanje nalaze se u odnosu zavisnosti. U psihološkom smislu topli tonovi privlače pažnju i oslobađaju emocije.

„Neka bude svetlosti“

Svetlost je neophodna. Život bez svetlosti je nezamisliv. Prve reči izgovorene od Boga, u Biblijskom izveštaju, jesu reči: "Neka bude svetlost!" Sve u prirodi živi u zavisnosti od svetla.
Ne samo fizički život već i duhovni život čovečanstva stoji u veoma važnom odnosu sa svetlom. Svetlost je važan pojam u Božijoj reči, bilo da se radi o doslovnom ili metaforičkom značenju reči.Biblijska definicija svetla je drugačija od naučne definicije. U biblijskoj definiciji govori se o drugim aspektima svetla, osim same fizičke pojave svetla. Svetlo u Bibliji nije samo sunčeva, dnevna svetlost, već mnogo više od toga.

Svetlost kao arhitektura

Svi uticaji koje svetlost ima na čoveka predstavljali su polaznu osnovu za kreiranje Korbizjeovog prostora. Kao prirodnu pojavu koja stvara i održava živi svet on koristi njenu snagu i moć.

U njegovom projektu bolnice u Veneciji ključni element čini bolnička soba. Njena važnost proističe iz dnevne svetlosti koju on uvodi kao jedini elment prostora. Svetlo je u službi ozdravljenja.

Kao i bolnica, kapela u Ronšanu treba da leči. Ovaj prostor leči dušu, oslobađa je od loših osećanja. Osobi koja se nalazi u crkvi potrebno je pružiti mir i spokoj. Potrebno je pružiti duhovno ozdravljenje. Unutrašnji prostor crkve je očišćen od svih nepotrebnih detalja. Čovek samo u intimnoj komunikaciji sa Bogom ili samim sobom može doseći spokoj. Spokojstvo je jak i istinit antiotrov protiv bola i straha. Čovek koji komunicira sa Bogom mora biti koncentrisan i usresređnen na svoje misli. Svetlost je ta koja stvara atmosferu potpunog blaženstva koje niko ne može narušiti.

Svetlos poništava prostor. Prostor kao fizički oblik postaje dematerijalizovan. Snaga svetlosti je toliko jaka da ona može egzistirati samostalno. Kapela, kao prostor, bez svetlosti ne postoji.

Jelena Radonjić 05/62
Aleksandar Hrib 05/127