Le Korbizije, savremeni grad za tri miliona stanovnika

Ako se osvrnemo na prvobitnu modernu, njen optimizam I ideju da se svet moze promeniti ljudskom intervencijom , kako da prenesemo te vrednosti I nacela na svremeno drustvo?

Platonova pecina

U pecini zive ljudi, kojima su od detinjstva noge I vratovi okovani, tako da ne mogu licem da se

okrenu prema ulzau u pecinu, odakle dopire Sunceva svetlost, vec gledaju samo unutrasnji zid pecine. Blizu ulaza u pecinu nalazi se na uzdignutom delu varta. Izmedju vatre I okovanih ljudi je uzdignuta staza I mali zid ili zastor. Uzdignutom stazom prolaze ljudi I nose kipove I likove zivotinja I druge predmete I to tako da predmeti nesto nadvisuju ivicu malog zida. Zatvorenici vide samo senke ovih predmeta na zidu i svoje senke I cuju odjek glasova onih koji iza zida nose predmete. Vecina ljudi je slicna ovim stanovnicima pecine. Gleda samo senke predmeta nepravog, culnog sveta. Ponasa se u skladu sa svojim predrasudama I strastima I predrasudama I strastima sebi slicnih. TI ljudi uporno ostaju pri svom iskrivljenom mnjenju I cak nemaju zelju da prosvetle duse, izbave se iz tog zatvora. Pecina je, po Platonu, oblast culnog, vrata u njoj je simbol Sunca. Izvand pecine je oblast duhovnog, a Sunce u ovoj oblasti je simbol dobra. Put iz pecine na svetlost je put saznanja.

Savremeni grad za tri miliona stanovnika

Le Korbizije je verovao da je doslo vreme da se ostvari niz velikih dela koja ce zbrisati ostatak jedne mrtve ere I promovisati doba kolektivnog duha I gradjanskog ponosa. Tu ideju on prvi put predstavlja na jesenjem salonu arhitektura 1922. Sam naslov ovoga plana „Savremeni grad za tri miliona stanovnika“, naglasavao je cinjenicu da se ne radi o naucno-fantasticnom projektu, vec o gradu „za nase doba“. Osnovna ideja mu je bila da predstavi „idealni tip“ industrijskog gada I da stvori model po kome bi se projektovali gradovi za modeno drustvo. Svoj zadatak Korbizije je poistovetio sa modelom „platonove pecine“ I stvorio strog teorijski koncept, koji on vidi kao pokusaj spozaje Platonovog ``osuncanog sveta ( dobra)``. On drustvo vidi kao ``zarobljenike ``u pecini, razvojni put svog projekta kao put izbavljenja (duhovnog uzdizahja), a konacan projekat kao ``svetlost`` (paltonov ideal dobra). Po njegovom misljenju red izrazavaju ciste forme I snaga umnog sveta. Grad je projektovan tako da ima savrseno simetricnu ulicnu mrezu, gde neprikosnoveno vlaga prav ugao I ciste forme, sto omogucava nesmetani mir I duhovno uzdizanje.