Le Corbusier, kapela u Ronchamp-u, svetlost

Glavni element koji je uzet kao polazna osnova analize kapele u Ronšanu je svetlost.
Za Le Korbizjea svetlost predstavlja ključ stvaranja. Ono je osnovni element njegove arhitekture. Njegovo svetlo leči i pruža utehu i mir, izaziva spokoj duše i tela.

Svetlost

Sredinom XX veka veštačko osvetljenje je cenjeno do te mere da se smatralo da prirodna svetlost uopšte nije neophodna. Ovo je period kada se u arhitekturi objekata projektuju prostorije ogromnih površina koje se oslanjaju na električno osvetljenje.

Ubrzo posle ovog saznanja počeli su da izlaze na videlo nedostaci veštačkog osvetljenja, odnosno negativne posledice dužeg boravka u takvoj sredini, pa je neophodnost prirodne svetlosti postala značajna. Materijali koji se ne prepoznaju mogu da izazovu nelagodnost i nesigurnost u prostoru, što onda boravak čini neprijatnim. Potrebe za osvetljenjem se ne svode samo na zahteve vizuelnih potreba za orjentacijom i razumevanjem oblika u prostoru, već određeni kvalitet osvetljenja utiče i na mnoge druge ljudske potrebe, biološke, fizičke, psihološke. Ono što je najvažnije za osobe koje dugo borave u istom prostoru je pšihološka i biološka prednost prirodne svetlostil.

Biološki uticaj svetlosti na ljudski organizam

Kako se čovečanstvo sve više bavi aktivnostima koje su vezane za zatvorene prostore i mesto gde rade, i kako nas zgrade sve više „štite“ od dnevnog svetla, pojavljuje se sve više i više pitanja vezana za lišavanje ljudi dnevnog svetla i uticaja koji to ima na zdravlje.

Dnevno svetlo na prirodan način kontroliše bakterije i viruse. U bolnicama, bolesti koje se stiču pri bolničkom lečenju kao što je zaraza stafilokokama koje su otporne na lekove, postaje jedan od glavnih uzroka smrti. Ona odeljenja u bolnici koja imaju veći deo dnevnog svetla imaju i manji broj bakterija i zdravstvenih problema izazvanih istim.
Sunčeva svetlost je neophodan element za normalno funkcionisanje ljudskog organizma. Ljudsko biće dobija 90% svojih potreba za vitaminom D od sunčeve svetlosti. Život koji se više koncentriše na aktivnosti vezane za zatvorene prostore manje izlaže ljude svetlosti, što se odražava manjkom D vitamina, a samim tim i slabljenjem imunog sistema.

Psihološki uticaj svetlosti na ljudski organizam

Emocije su odgovor na psihološko stanje čoveka koje se menja u zavisnosti od spoljnih uticaja.
Svetlost je, svakako, jedan od uticaja koji može izazvati promene raspoloženja. Intezizet tih promena može biti drastičan u koliko se osoba nalazi u prostoru čiji je to cilj.

Ponekad je psihološki uticaj svetlosti veoma moćan, kao kod katedrala, kod kojih svetlost prolaskom kroz bojeno staklo dobija ljubičasti ton i time izaziva osećaj mira koji je sličan osećaju koji se ima pri zalasku sunca. Prolaskom kroz bojeno staklo svetlost postaje difuzna, a njena sjajnost i blještavost se smanjuje.

Važanu karakteristiku svetlosti predstavlja boja koja različito utiče na ljudska čula.
Boja svetlosti i psihološko stanje nalaze se u odnosu zavisnosti. U psihološkom smislu topli tonovi privlače pažnju i oslobađaju emocije.

„Neka bude svetlosti“

Svetlost je neophodna. Život bez svetlosti je nezamisliv. Prve reči izgovorene od Boga, u Biblijskom izveštaju, jesu reči: "Neka bude svetlost!" Sve u prirodi živi u zavisnosti od svetla.
Ne samo fizički život već i duhovni život čovečanstva stoji u veoma važnom odnosu sa svetlom. Svetlost je važan pojam u Božijoj reči, bilo da se radi o doslovnom ili metaforičkom značenju reči.Biblijska definicija svetla je drugačija od naučne definicije. U biblijskoj definiciji govori se o drugim aspektima svetla, osim same fizičke pojave svetla. Svetlo u Bibliji nije samo sunčeva, dnevna svetlost, već mnogo više od toga.

Svetlost kao arhitektura

Svi uticaji koje svetlost ima na čoveka predstavljali su polaznu osnovu za kreiranje Korbizjeovog prostora. Kao prirodnu pojavu koja stvara i održava živi svet on koristi njenu snagu i moć.

U njegovom projektu bolnice u Veneciji ključni element čini bolnička soba. Njena važnost proističe iz dnevne svetlosti koju on uvodi kao jedini elment prostora. Svetlo je u službi ozdravljenja.

Kao i bolnica, kapela u Ronšanu treba da leči. Ovaj prostor leči dušu, oslobađa je od loših osećanja. Osobi koja se nalazi u crkvi potrebno je pružiti mir i spokoj. Potrebno je pružiti duhovno ozdravljenje. Unutrašnji prostor crkve je očišćen od svih nepotrebnih detalja. Čovek samo u intimnoj komunikaciji sa Bogom ili samim sobom može doseći spokoj. Spokojstvo je jak i istinit antiotrov protiv bola i straha. Čovek koji komunicira sa Bogom mora biti koncentrisan i usresređnen na svoje misli. Svetlost je ta koja stvara atmosferu potpunog blaženstva koje niko ne može narušiti.

Svetlos poništava prostor. Prostor kao fizički oblik postaje dematerijalizovan. Snaga svetlosti je toliko jaka da ona može egzistirati samostalno. Kapela, kao prostor, bez svetlosti ne postoji.

Jelena Radonjić 05/62
Aleksandar Hrib 05/127