Свако ко је икада био заиста млад може да се присети да је у датом периоду највише размишљао о томе како може да промени свет. Свака ствар може увек бити боља, а млади су увек незасити. Поготово на почетку 20.-ог века, након Првог Светског Рата, жеља за променама у Европским друштвима је била јако распрострањена, па и код поменутог дела млађе популације...
Архитекте, у овом периоду, су важиле за стручне личности које имају могућност да променама перцепције простора, уколико буду довољно револуционарне и убедљиве, промене свет. Анализирајући зато Архитекте у тадшњој Европи наилазимо до једног који је био јако занимљив... Mies Van der Rohe... Препун адреналина, жељан промена, одрастао је у Немачкој док је била велика царевина. После пораза у Првом Светском рату, све тежње које је тадашња држава имала су биле уништене.
Анализирајући поједину тадашњу немачку штампу, долазимо до информација чији чланци говоре о постојању једне омладинске организације под називом „Ново Царство“ ( Die Neue Reich ). За њу се касније тврдило да је прерасла или се припојила организацијама као што су „Треће Царство“ ( из Хамбурга, док је „Ново Царство“ имало седиште у Берлину ). Наравно, оно што је данас потврђено, јесте да је тада млади Адолф Хитлер био велики активиста у овим организацијама, пре свега у Минхенској „Националсоцијалистичкој странци“ где 1921. године постаје њен представник. С обзиром на економску кризу и незадовољство код Немачког народа, ове организације су временом имале све више присталица.
Архитекте, у овом периоду, су важиле за стручне личности које имају могућност да променама перцепције простора, уколико буду довољно револуционарне и убедљиве, промене свет. Анализирајући зато Архитекте у тадшњој Европи наилазимо до једног који је био јако занимљив... Mies Van der Rohe... Препун адреналина, жељан промена, одрастао је у Немачкој док је била велика царевина. После пораза у Првом Светском рату, све тежње које је тадашња држава имала су биле уништене.
Анализирајући поједину тадашњу немачку штампу, долазимо до информација чији чланци говоре о постојању једне омладинске организације под називом „Ново Царство“ ( Die Neue Reich ). За њу се касније тврдило да је прерасла или се припојила организацијама као што су „Треће Царство“ ( из Хамбурга, док је „Ново Царство“ имало седиште у Берлину ). Наравно, оно што је данас потврђено, јесте да је тада млади Адолф Хитлер био велики активиста у овим организацијама, пре свега у Минхенској „Националсоцијалистичкој странци“ где 1921. године постаје њен представник. С обзиром на економску кризу и незадовољство код Немачког народа, ове организације су временом имале све више присталица.
млади фашисти
Може се у потпуности тврдити да је, својевремено, још као млад и неискусан младић, затрован идејама велике силе која треба да надвлада Европом, Mies Van der Rohe био члан неке од ових организација ( предпоставићемо да је то била „Ново Царство“, с обзиром да је из Берлина ). Разлози због којих се то може тврдити јесте узлазна линија у његовој каријери, која се кретала веома брзо. Данас је потврђено да су се чланови ових организација међусобно помагали и с обзиром да су јако брзо продрли у све кадрове друштва, тадашње Вајмарске Републике, фаворизовали су само присталице истих или сличних политичких убеђења. Колико је Mies заиста био присталица тих идеја, није познато, али је могуће да је прихватио дате услове, као што многи млади и данас чине, ради стицања каријере.
Неуспелим покушајима да продре на архитектонску сцену и пошто бива јако понижен на конкурсу за изградњу Бизмарковог Споменика на Рајни ( 1910 – 1911 ), када је његов рад одбачен од стране Hendrik Peter Bremmer- a, као пример онога што „уметност није“, бива вероватно јако потресен. Тиме му бива пољуљано самопоуздање, при чему је могуће да се управо у том периоду учлањује у једну од поменутих про-фашистичких организација. Његова архитектура је одмах била примећена код Georg von Schnitzler-а и његове супруге Lilli, који су касније, стицајем околности, били одговорни организатори Павиљона Вајмарске републике, у Барселони 1929. године. Зато Mies тада бива позван да буде одговорни пројектант павиљона. Како је тадашња социјалистичка власт и даље била на снази, поставила је конкретне идеје изложбеног павиљона како је и на који начин требао да приказује њихову земљу. Зато је постављен услов да се не смеју употребљавати, односно исписивати, на објекту никакве политичке пароле, нити постављати било какви државни, односно национални симболи Вајмарске Републике. Са друге стране, предпоставља се да су чланови „Трећег Царства“ дали Mies-у одређене услове које је он требао да испуни приликом осмишљавања павиљона.
Alfonso XIII и Victoria Eugenia, краљ и краљица Шпаније, приликом посете павиљону 1929. год
Зато, ако су све ове предпоставке тачне, добро је упустити се у анализу објекта из једног новог угла. Основа је настала тако да представи стално и континуално кретање, које треба да прикаже незаустављивост немачког народа у својим тежњама. Постојане су физичке преграде, али не у виду врата, већ зидова који стално „терају“ посетиоца на вртоглаво и бесциљно кретање кроз објекат. У основи се примећује брзина и прогресивност као стални циљ немачке идеологије. Данас се за само један део објекта сумња да има национални карактер, а то је онај средишњи, у коме су оба престола. Наиме, црвена завеса, црн тепих на поду и зид од жуто-златне нијансе мермера, алудирају на немачку заставу. Али не само на то. Тепих, по ком се хода није случајно изабран да буде црне боје. Он је као такав употребљен како би указивао на правац и коначни циљ немачког народа – Фашизам. ( Зато су престола на њему ). Црвена боја завесе је оно што ће тај фашизам да иза себе остави, много крви. Зато је за овај мотив и употребљена завеса, јер је она лак, топао и везени материјал, који је на тај начин, својим особинама, сличнији крвљу. Наспрам њега је оно што ће се дести свима којима се буду поклинили фашизму, а то је победа. Она је постављена на предходно поменутом мермерном зиду жуто-златне боје, која симболизује глорификацију над другим народима. За разлику од завесе, овај камени зид је тежак и хладан, па представља нешто што је стално и важно за будућа покољења. Такође, ако се поново погледа основа, примећује се да је зид смештен у њеном центру, где на тај начин представља скривену суштину и крајњи циљ објекта.
Приказ просторије са престолима
Victoria Eugenia, краљица Шпаније и Mies Van der Rohe, приликом посете павиљону 1929. године. Просторија са престолима.
Даље посматрајући основу, видимо да је објекат осмишљен тако да у себи поседује две водене површине, односно, предпостављамо два мора на које Немачка излази, Северно и Балтичко море. Базен који представља Северно море, је изложенији очима јавности, док се оно Балтичко, као што је то и географски случај, налази затворено унутар објекта.
Alfonso XIII и Victoria Eugenia, краљ и краљица Шпаније и Mies Van der Rohe, приликом посете павиљону 1929. године. У позадини базен који приказује Северно Море.
Даљом анализом основе можемо приметити да се на њој налази 8 челичних носећих стубова. Ретко ко би могао предпоставити, осим ако није добар познавалац старе германске митологије, да је могуће да се ради о такозваних „Осам победника.“ Наиме еп о осам германских хероја, представља причу о осам браниоца Немачког народа, за које постоји легенда да ће се вратити да му помогну онда када му буде било најпотребније. Познато је да је Mies својевремено јако инсистирао на томе да стубова мора бити осам, иако је за ондашњу технологију то било теже изводљиво. Зато је сада јасно да они представљају осам „носиоца“ идеологије Немачког народа.
Један од хероја "носиоца" немачке идеологије и приказ у основи
Ако се поново вратимо на причу о оном унутрашњем базену, односно индиректном показатељу Балтичког мора, на њему је постављена скулптура „Der Morgen“, илити „јутро“, немачког скулптора George Kolbe-а. И он је, такође, својевремено био припадник једне од поменутих организација. Наиме, нага девојка је могућа алузија на, такозване, легендарне сирене са Рајне ( Lorelai ). При том не чуди крајње реалистичан стил којим је исклесана, без икакве жеље за некаквим савременим интерпретирањем. Познато је да је у почетку Mies био против постављања ове скулптуре у његовом објекту, па можемо да предпоставимо да је, добивши инструкције од Georg von Schnitzler-а ипак на крају морао да pristane. Сама идеја скулптуре, „Јутро“ указује на велико буђење немачког народа, које тек следи.
Alfonso XIII и Victoria Eugenia, краљ и краљица Шпаније, са Mies Van der Roh-ом приликом посете павиљона 1929. године. ( на фотокрафији је просторија са скулптуром "Јутро" )
Физичко „одскакње“ мале просторије на горњем, левом углу основе, указује на то да је она планом касније додата, ради задовољавања услова које је павиљон требао да поседује. Што се ове просторије тиче, могуће је да нема никаквих „алузија“ било какве политичке природе.
И на крају саме анализе, треба узети у обзир и положај немачког павиљона, односно сада можемо већ рећи и „храма нове Немачке идеологије“ који је постављен на путу који води ка Шпанском селу, како би упозорaвao посетиоце и представљао сталну опомену за оно рат који тек предстоји.
Овим објектом је Mies добио оно што је желео. Похвале са обе стране политичких опција. С обзиром да је објекат те године и победио, били су задовољни и политички представници Вајмарске републике и они скривени, про-фашисти. Такође, оно што је њему било најбитније, добио је славу.
Овим објектом је Mies добио оно што је желео. Похвале са обе стране политичких опција. С обзиром да је објекат те године и победио, били су задовољни и политички представници Вајмарске републике и они скривени, про-фашисти. Такође, оно што је њему било најбитније, добио је славу.
Павиљон, непосредно после објављивања победе 1929. године
Непосредно пре Hinderbrung-ове смрти 1934. године, када је Хитлер преузео власт и прогласио се за Fuhrer-а Трећег Царства, Mies Van der Rohе је већ напустио Немачку и преселио се у С.А.Д. Очигледно је да је тада, за разлику од већине, на време увидео какав се рат спрема у Европи и с обзиром да је већ стекао име, могао је да ради и било где другде у свету, ослободивши се било какве политичке пресије.
Јелена Николић
Дјордје Николић
Нема коментара:
Постави коментар