Kuća Šreder je nastala početkom 20. veka u Holandiji, tačnije dvadesetih godina tog veka. Ovaj period se vezuje i za nastanak, odnosno za same početke džeza i bluza.
Džez nazivaju "američkom klasičnom muzikom", "klasikom 20. veka", "originalnim izumom afro-američkih crnaca. Istoričari džeza pokušavaju da odgonetnu poreklo reči „džez". Postoji nekoliko „teorija", npr. da vodi poreklo od francuske reči jass, koja aludira na seksualni akt, ili da je Jass bilo naziv parfema koji su koristile dame u javnim kućama, možda od reči jaser - oživeti, uzbuditi, ili pak od reči jasm, koja je u američkom slengu 19. veka označavala duh, energiju, živost, ali nijedno od ovih objašnjenja ne možemo uzimati kao tačno. Najuobičajenija forma je tema sa varijacijama koje se improvizuju na stalni harmonski skelet originalne teme, usled čega stvaraoci u džezu predstavljaju izvodjače, a ne kompozitore kao u klasičnoj muzici.
Centralni instrument džez ansambla je bubanj sa pomoćnim udaraljkama; sa klavirom, gitarom i kontrabasom, on čini ritam sekciju; naročito se primenjuju duvački instrumenti (saksofon, klarinet, truba i trombon, a u novije vreme i flauta, oboa, rog) i vibrafon. Džez se prvi put pominje u listu San Francisco Call, 3. marta 1913. godine. On se od svojih početaka krajem 19. i početkom 20. veka neprestano menja i razvija. Tokom cele svoje istorije, džez se borio za svoj opstanak. Još od svojih prvih izvora, preko kasnijeg procvata, bio je do isključivosti osuđivan i pogrešno shvatan. Često je bio zabranjivan, marginalizovan i ignorisan, ali je džez još uvek sa nama.
- Džez orkestar 1921.god. -
Nerazdvojivi deo džeza koji se nadovezuje na njega je bluz. On je pronalazio inspiraciju u džezu. Sama reč "blues" ima zanimljivo značenje. U 16. veku termin "Blue Devils" je upućivao na napad melanholije, i to određenje se održalo i ušlo u svakodnevnu upotrebu sredinom 19. veka. Izraz "blues" se često koristi za svaku tužnu ili mračnu pesmu. Interesantno je da bluz ima sopstvenu tonalnu koncepciju, zasnovanu na "blues" skali, koju čine obična skala sa sniženim trećim i sedmim tonom (ti sniženi tonovi zovu se blues tonovi), tako da imamo skalu od deset tonova.
- Jelly Roll Blues 1915 -
Kao zasebna muzička forma, najverovatnije je počeo da se formira otprilike 1870. godine, iz drugih oblika crnačke folklorne muzike, naročito iz pesme o radu. Bluz je forma naročito značajna po ravnoteži između intenzivne osećajnosti i ravnodušnosti. Svoju formalnu zrelost i svoj konačan oblik poprimio je krajem prve decenije 20. veka. Stariji pevači koji su pevali bluz na primitivan način, tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, snimali su ploče, a njihova muzika nazvana je "country blues" - seoski bluz, koji je u formalnom pogledu bio mnogo labaviji od strogih oblika modernog bluza. Bluzom dominira ljubavna tematika pisana u muzičkoj formi od 12 taktova i prema tekstu podeljena na strofe od po tri stiha pri čemu je drugi identičan sa prvim.
U bluzu se retko peva o sreći i zadovoljstvu, on je poezija čežnje, rastanka i očekivanja, ličnih katastrofa i padova. Govori o ljubavi zrelih ljudi čija je ljubav ili jednostavna privrženost nastala s godinama ili pobuđena strast između muškarca i žene. Ženska nevera u bluzu je vrlo često prihvaćena kao nužnost i neizbežnost o kojoj se uz igru reči peva na sasvim pomirljiv način.
Analizirajući kuću Šreder možemo pronaći odjeke džeza i bluza. Kako su nastajali paralelno, kroz njih se prožimaju iste teme, principi, odlike i osećanja. U kreiranju forme i funkcije kuće učestvovali su Geit Ritveld i Trus Šreder čije su se ideje preplitale u skladu sa idejama džeza i bluza.
U oblikovanju koje je Gerit primenio, jasno se uočavaju uticaji džeza. U džezu nije najbitnija tehnička preciznost kao u klasičnoj muzici, već sama ideja i ličnost izvođača. Vodeći se tom logikom, Gerit nije želeo da njegova kuća nosi odlike tradicionalne arhitekture. On nije želeo da kuća bude serijska, uniformisana i univerzalna. Želeo je da ona bude prilagođena ličnosti, karakteru i potrebama naručioca. Njegova arhitektura je originalna, jedinstvena i inventivna.
Pri slušanju melodije džeza, osnovni akcenti koji ostavljaju utisak na slušaoca su vertikalne podele taktova čemu doprinose preovlađujuće sinkope. One stvaraju utisak istovremenog preplitanja taktova i njihove stroge podele. Ova načela odgovaraju otvorenoj skeletnoj konstrukciji ove kuće u kojoj preovlađuju dinamični asimetrični raspored, prostorno rasprskavanje i udaljavanje svih unutrašnjih uglova. Za oblikovanje kuće koristio je proste oblike, linijske elemente i površi koje se prožimaju.
Džez se sastoji od više slojeva ritmova, koji mogu varirati u karakteru, brzini i tempu. Ova slojevitost je dominantna u podeli prostorija zidovima koji na različite načine formiraju prostorne jedinice i na taj način stvaraju dinamiku prostora.
Kao što džez i bluz predstavljaju neraskidivu vezu, tako se ideje Gerita i Trus nadovezuju i dopunjavaju. Ona je bila inspirisana bluzom, tako da su novine koje je unela u kuću bile u skladu sa principima bluza. Njega odlikuju mirne horizontalne melodije bez naglih prelaza. Te nežne melodije ona je uskladila sa dominantnim horizontalnim ravnima koje se centrifugalno izbacuju iz osnovne ravni fasade.
- Bessie Smith, rana bluz pevačica, poznata po svom moćnom glasu -
Kako bluz postavlja ženu na značajno mesto tako su i u kući potrebe žene stavljene na prvo mesto. Ženski bluz dvadestih godina 20. veka govori o značajnim pitanjima za afro-američku radničku klasu, a posebno za žene. Govorile su o urbanizaciji, migracijama, kriminalu, rasnoj i ekonomskoj eksploataciji. Kritikovale su patrijarhalne odnose i porodično nasilje, i savetovale napuštanje nasilnog ili nevernog ljubavnika. Trus je bila prava pristalica ovih naprednih shvatanja. Bila je modernih shvatanja koja nisu bila karakteristična za ženu njenog vremena. Odlike ovih shvatanja unela je i u kuću. Njoj je bio neophodan čist, otvoren prostor oslobođen masivnih zidova, svedene forme koji se razlikovao od kuća u kome su živeli ljudi koji su pripadali njenom socijalnom staležu. Taj prostor je bio ispunjen nepotrebnom dekorativnošću koji je nju gušio i sputavao. Bila je deo tradicije građanstva, ali je htela da se odupre tome. Ova kuća je za nju značila raskid sa tradicijom. Ona je želela praktičan prostor koji će odgovarati potrebama žene ispred svoga vremena. Želela je prostor oslobođen satova i gipsanih ukrasa, oslobođen porekla i malograđanskih vrednosti. U ovom prostoru nema ničega što je sputava, što je vuče nazad. I pored toga prostor nije banalan. On je neopterećen teškim emocijama i mislima. Nema melanholije, ovo je prostor za življenje u sadašnjosti, bez osvrta na prošlost.
- enterijer kuće Šreder -
Kuća je bila odraz nekonvencionalnog života kakav je ona želela. Ona je prezirala posesivnost, pretencioznost i teskoban život. Ona je želela samo neophodni minimum.
Kako su džez i bluz učinili prekid sa dotadašnjom kulturom i razmišljanjima, tako je ova kuća učinila raskid sa tradicionalnom arhitekturom.
Нема коментара:
Постави коментар